STANDARD: Kako se u Crnoj Gori shvata termin seksualnog uznemiravanja?

Da se nasilje prema ženama i seksualno uznemiravanje olako shvata savršeno dokazuje upravo ova situacija koju je Lejla doživjela. 

Nije ni čudo kada nam patrijarhalna načela indirektno govore (često i direktno) kako se žena prvenstveno posmatra kao objekat koji treba da služi za zadovoljavanje tuđih želja a tek onda možda kao neko živo biće koje ima emocije i osjeća bol pa sve do sistema koji uporno zakazuje da zaštiti svoje građanke. To počinje od ranog doba djetinjstva kada djevojčice učimo da štipkanje i gurkanje od dječaka znači da im se sviđaju a dječake ne uspijevamo naučiti ljepšim ispoljavanjem emocija, ili uopšte – naučiti ih da ne potiskuju svoje emocije. 

STANDARD: Kako komentarišete zakonske okvire predviđene za ova krivična djela?

Kada bi imali strože kazne za ovakva nedjela sigurna sam da bi stopa bilo kakvog nasilja prema ženama i djevojčicama bila drastično manja a samim tim bi i svijest našeg naroda evoluirala sa vremenom. Imamo zakone koji treba da budu štit u ovakvim situacijama, ali kako se i sami nasilnici ili patrijarhalno isprani mozgovi nalaze na pozicijama sa kojih trebaju ti zakoni da se sprovode, jasno nam je zašto takva zaštita nedostaje. Nasilnicima je dozvoljeno da uhvate vezu jer im je brat, otac, ko god, taj i taj, kum je sa ovim/onim dobar, zatvoriće se oči, odbaciće se tužba “smislićemo nešto da se to sredi.” Zato se većina usudi na bilo kakav napad, jer se vode mišlju da neće ispaštati za to, da će im se prećutati i progledati kroz prste ili da će dobiti malu kaznu. Jer “tako funkcioniše muški mozak” stoga možemo zaključiti da muškarci ne vole baš mnogo da razmišljaju pa je bolje i lakše mi to spriječimo nego oni da se potrude. Ćuti, ne izazivaj, ponašaj se, ne budi slobodna, MORAŠ tako. E pa ne moram. Lejla je rekla da nećemo da ćutimo. I Nećemo!

STANDARD: Pomenuli smo slučaj Lejle Kašić i Ramba Amadeusa… Šta još imate reći na tu temu?

Izaći u javnost sa ovakvom pričom nije lako, znajući da ćete uvijek biti meta raznih osudbi i pljuvanja, ali je u ovim trenucima prijeko potrebno jer će pritisak javnosti usloviti institucije da brže djeluju a nadajmo se i ispravno. One žene koje su prošle kroz taj proces znaju koliko dugo to može trajati i koliko zna biti obeshrabrujuće kada te pitaju “Što si čekala do sada, što se buniš za neko malo pljeskanje, šta si nosila i zašto nisi ćutala” ili kad stigne papir sa odbijenom tužbom jer je odlučeno, pored svih dokaza, da nema osnove za tužbu jer se nije koristilo vatreno oružje ili nije fizički nasrnuto na osobu. Jezivo je l da? 

Lejla je naišla na užasne komentare javnosti, što nam dokazuje u kakvom društvu živimo. Rambo je priznao svoje nedjelo, a na gnusan način pokušao opravdati a naše društvo bira da stane uz njega. Dokazao je još jednom kako muškarac sopstvena nezadovoljstva voli da ispoljava najviše kroz maltretiranje žena. Vjerovatno jer je navikao da mu žene prećute. Mislio je i ovog puta će biti isto, ali kad mu ne može biti onda je žena ludača, manipulativna i ima dijagnozu. Njegovi bijedni pokušaji pravdanja ne ukazuju na to da mu je žao, jer da jeste rekao bi izvini, već ukazuju na krivicu što je dozvolio da bude uhvaćen na djelu, što je naišao na Lejlu koja baš neće da ćuti, jer se ovo sigurno ne dešava prvi put. Jeziva je činjenica da je njegovo objašnjenje na FB vidjelo preko 8 hiljada ljudi od kojih je skoro hiljadu lajkova i srcovanja kao i komentara u vidu podrške gdje Lejlu prikazuju kao “željnu pažnje” i ” kako može da napada jednog čovjeka koji je ugledan, poznat” koji je “takav oduvijek bio i da to štipkanje i lupkanje ne znači ništa, mogla je da prećuti vala”. E pa baš znači i to baš puno. Znači da nasilnika ima i među uglednima, znači da ne smije da postoji ni jedno jedino opravdanje za bilo kakav čin seksizma, mizoginije i nasilja i ako želite da opravdate taj čin onda ste isti kao i on. Znači da vam nismo dužne nikakvo detaljno opravdanje niti smo rođene da bi ćutale i služile. Možda je nekada tako moglo ali ne više. 

STANDARD: Dotakli smo se komentara podrške Rambu Amadeusu… Koja je Vaša konkretna poruka onima koji su ga podržali?

Negdje sam rekla ranije a reći ću ponovo da svako ko opravdava nasilnike i osuđuje žrtvu svjesno učestvuju u istom činu i bivaju saučesnici. Čvrsto ostajem pri tom stavu. Nasilje je uvijek izbor. Antonijev izbor je bio da sopstveno nezadovoljstvo emisijom ispolji kroz nedopušteno dodirivanje Lejle. Dodirivanje bez prethodne dozvole jeste seksualno uznemiravanje pa koliko god to stotinki, sekundi ili minuta trajalo. Vaš je izbor da stojite uz njega i da ga pravdate.  

Hajde zaista da počnemo da adresiramo stvari na pravi način. Hajde zaista da upiremo prstima u sve one kojima ovo prolazi nekažnjeno. Hajde da upiremo prste i u one koji štite takve ljude. Mi znamo da nismo same i da možemo da se izborimo ali kada će naše molbe početi da se slušaju? Da li zaista treba da dođe do smrtnog ishoda pa da se onda na jedan trenutak zapitamo? Ali upravo to, samo na jedan trenutak, jer koliko je žena izgubilo život a mi i dalje tapkamo u mjestu. Koliko smo sve to mogli da spriječimo samo kada ne bi birali da ćutimo i štitimo one koji to ne zaslužuju. Sramite se svi koji stojite uz Ramba, koji zatvarate oči, uši i usta, primate mito i dozvoljavate da se žene i djevojčice u 21 vijeku tretiraju na ovakav način. 

STANDARD: Poruka za kraj?

Lejla hvala ti što si skupila hrabrosti da se zauzmeš za sebe a samim tim i za sve nas. I vjerujem da, iako postoji mnogo onih koji bi stali uz Ramba, postoji mnogo više onih koji biraju da se odupru bilo kakvom nasilju i partijarhalnom ugnjetavanju. Vjerujem da svi osjećamo da ne možemo na ovakav način biti potpuno slobodni/e i srećni/e i da će se ovaj pakleni krug prekinuti. Saosjećajmo zajedno!