Kako je kazao, brojna francuska preduzeća smatraju privlačnom Crnu Goru, a oni nastoje da privuku francuska preduzeća u pokretačkim sektorima Crne Gore, kao što su turizam, saobraćaj i infrastruktura, kao i u oblastima energije, životne sredine i održivog razvoja. On je poručio i da je važno raditi na razvijanju vazdušnog saobraćaja.

STANDARD: Kako ocjenjujete trenutno prisustvo francuskih kompanija u Crnoj Gori i možemo li očekivati da u budućnosti bude više direktnih investicija iz Francuske u Crnu Goru? Koliko je u odnosu na zemlje regiona manji priliv investicija iz Francuske u Crnu Goru (uzmimo za parametar 2019. godinu)?

AMBASADOR TIMONIJE: U Crnoj Gori posluje dvanaestak francuskih preduzeća. Prema podacima Centralne banke Crne Gore, priliv direktnih francuskih investicija je iznosio 4,1 miliona eura u 2019. godini (5,4 miliona u 2018. godini), što je 0,69% od ukupnih direktnih stranih investicija. Izuzev Srbije u kojoj su francuska preduzeća angažovana na najznačajnijim infrastrukturnim projektima, priliv direktnih francuskih investicija u regionu je u zavisnosti od obima lokalne privrede. Nastojimo da privučemo francuska preduzeća u pokretačkim sektorima Crne Gore, kao što su turizam, saobraćaj i infrastruktura, kao i u oblastima energije, životne sredine i održivog razvoja. Udruženje francusko-crnogorskih preduzeća svojim poslovanjem doprinosi, takođe, razvoju naših bilateralnih odnosa i prisustvu novih francuskih preduzeća.

STANDARD: Francuska razvojna agencija (AFD) je kreditirala Crnu Goru sa 50 miliona eura. Prioritet su projekti iz ”zelene” ekonomije, projekti održivog razvoja, projekti u poljoprivredi… Da li se nadate da će biti dovoljno projekata u Crnoj Gori koji će moći da apliciraju za sredstva iz ovog fonda koja su plasirana preko Investicionog razvojnog fonda (IRF)?

AMBASADOR TIMONIJE: Sredstva Francuske razvojne agencije koja podrazumijevaju kreditnu liniju od 50 miliona eura i subvenciju od 400.000 eura predstavljaju sastavni dio vrlo konkretne sveobuhvatne podrške Francuske Crnoj Gori. 60% ovih sredstava se odnosi na projekte iz « zelene » ekonomije, dok je ostalo namijenjeno investiranju u socijalni sektor koji je teško pogođen zdravstvenom krizom. Ovaj projekat je sada ušao u fazu aktivne realizacije nakon što su potpisani sporazumi u aprilu. Zeleni projekti sa prvog spiska klijenata Investiciono-razvojnog fonda će dobiti tokom poslednjeg semestra ove godine sredstva koja su inače raspoređena na period od 4 godine. Angažovani u Investiciono-razvojnom fondu će imati tehniču podršku kako bi se ispratilo sprovođenje ovog novog  mehanizma zelenog finansiranja. Evidentne su potrebe i potencijal ekonomskog rasta, a investiranja u oblasti ekološke tranzicije predstavljaju zalog održive ekonomske obnove. Svi partneri angažovani na ovom projektu pristupaju ovoj dinamici sa povjerenjem, uprkos izazovima izazvanim ekonomskim i socijalnim uticajima kovid krize. Investiciono-razvojni fond i njegovi klijenti će moći da računaju u ovom procesu na aktivnu podršku Francuske posredstvom Francuske razvojne agencije.

STANDARD: Trenutno su u regionu prisutni ”jaki” igrači iz Francuske privrede (VEOLIA, VINCI, SUEZ, ALSTOM.BOUYGES, EGIS, AEROPORT DE PARIS). U Crnoj Gori trenutno odlaskom Societe Generale ne postoje privredni subjekti ove snage. Šta je po Vama neophodno da naša zemlja zainteresuje ovako velike evropske kompanije? Definitivno je svima jasno da samo jake međunarodne korporacije utiču na stvaranje stabilnog poslovnog ambijenta. Da li će neka od njih biti zainteresovana za Crnu Goru?

AMBASADOR TIMONIJE: Brojna francuska preduzeća smatraju privlačnom Crnu Goru, imajući u vidu njenu geografsku poziciju, kvalifikovanu radnu snagu, niže troškove proizvodnje, očiglednu volju za razvojem i napretkom uz poštovanje evropskih tehnologija i normi. Primjera radi, kompanija Valgo, francuski lider u oblasti uklanjanja industrijskog zagađenja, trenutno radi na remedijaciji tla nekadašnjeg brodogradilišta u Bijeloj. Ovo preduzeće ima odličnu reputaciju u ovoj oblasti  ali i u oblasti proizvodnje energija iz industrijskog otpada. Neka od preduzeća koja ste pomenuli se aktivno interesuju za Crnu Goru – ADP, Veollia, EGIS… Bili bismo srećni ukoliko bi u Crnu Goru došli i veliki operateri u oblasti hotelijerstva, kao ACCOR na primjer.

STANDARD: Kako vidite perspektivu crnogorske ekonomije s obzirom na podatak da smo zemlja čiji je prioritet TURIZAM? Da li se još neke grane privrede mogu razviti u relativno kratkom periodu? Računamo prije svega na IT sektor, organsku poljoprivredu, ekologiju?

AMBASADOR TIMONIJE: Crna Gora je stvorila povoljan ambijent za razvoj IT sektora, koji bi mogao da dostigne značajan rast u narednim godinama. Poljoprivrda, takođe, sa svojim lokalnim proizvodima odličnog kvaliteta i vinom kao možda jednim od njenih najamblematičnijih proizvoda.

STANDARD: Koliko je značajno za Crnu Goru da ima avio liniju sa evropskim metropoloma uključujući i Pariz? 

AMBASADOR TIMONIJE: Imajući u vidu da Crna Gore iz geografskih razloga ne raspolaže brzom i pristupačnom drumskom infrastrukturom, važno je raditi na razvijanju vazdušnog saobraćaja. Francuska je veliko tržište i samo u 2019. godine je u Crnu Goru došlo više od 100.000 francuskih turista. Kompanija Air Montenegro ima sve razloge da uvede direktne i redovne linije iz Podgorice i Tivta za Pariz i Loin.

STANDARD: S obzirom da je 2019. godine preko 100.000 francuskih turista boravilo u Crnoj Gori računate li da bi dolazak nekog od francuskih hotelskih lanaca unaprijedio ovu ponudu? Frnacuski turisti su vrlo zahvalna klijentela s obzirom da dolaze u pred i post sezoni na cijeloj teritoriji Crne Gore i samim tim se produžava sezona što je od esencijalnog značaja za budžet Crne Gore. Mislite li da smo bez francuskih hotela i dalje atraktivna destinacija?

AMBASADOR TIMONIJE: Prisustvo velikih francuskih hotelijerskih lanaca bi učinilo ovu zemlju još privlačnijom za francuske i evropske turiste. Podsjećam da je Crna Gora bila jedna od ciljnih destinacija lanca « Club Méditerranée ». Uz raznovrsniju uslugu, razvoj hotelskih kapaciteta u unutrašnjosti zemlje a ne samo na primorju, broj francuskih turista bi mogao da dostigne nivo iz 2019. godine, ako ne i da ga pređe.

STANDARD: Da li vidite rješenje za nastavak gradnje auto puta kroz Crnu Goru i ima li šanse da se kompanije iz Francuske uključe u gradnju ili finansiranje istog?

AMBASADOR TIMONIJE: Francusko građevinsko preduzeće Ingerop je bilo angažovano za nadzor radova prve dionice autoputa Bar-Boljare. Naša preduzeća imaju visoko iskustvo i izuzetne reference u oblasti saobraćajne infrastrukture. Uvijek su bila pouzdani partneri u raznim projektima svuda u svijetu. Ipak, Crna Gora mora povratiti budžetsku ravnotežu kako bi bila spremna za novi ciklus investicija.

STANDARD: Velika kulturološka i tradicionalna povezanost Francuske i Crne Gore se ogleda u brojnim primjerima. Svjedoci smo da postoji Udruženje Francusko-crnogorskih firmi, Institut za francuski jezik, Francuska osnovna škola, Dani frankofonije. Šta bi po Vama trebalo da dodatno podstakne da u Crnoj Gori boravi, živi ali i radi više francuskih stručnjaka, kompanija i da ljudi iz Crne Gore odlaze u Francusku na usavršavanje?

AMBASADOR TIMONIJE: Francuska škola i Francuski institut predstavljaju, naravno, značajnu prednost za Francuze van svoje zemlje i njihove porodice, ali i za Evropljane i Crnogorce. Udruženje francusko-crnogorskih preduzeća veoma dobro funkcioniše. Brojni i redovni kontakti doprinose održavanju i bogaćenju saradnje između francuskih i crnogorskih preduzetnika.

Brojni su i francuski umjetnici koji redovno učestvuju u raznim kulturnim događajima u Crnoj Gori. U okviru pristupanja Evropskoj uniji brojni mladi Crnogorci pohađaju nastavu na francuskim univerzitetima (Erasmus), naročito kako bi saznali više o evropskom zakonodavstvu.

STANDARD: Šta će Crna Gora dobiti kao benefit od saradnje sa francuskim kompanijama? 

AMBASADOR TIMONIJE: Uz blisku saradnju sa francuskim preduzećima, Crna Gora bi mogla bolje da valorizuje lokalnu proizvodnju, da poboljša svoju kompetitivnost, razvije svoje mehanizme proizvodnje kroz bolju organizaciju, da se osloni na francusku ekspertizu u pogledu novih tehnologija, da na putu ka Evropi ima podršku, da se inspiriše francuskim iskustvom u usklađivanju sa evropskim zakonodavstom, da se otvori ka novim frankofonim tržištima za izvoz (francuski jezik kojim sada govori 300 miliona ljudi ima tendenciju da dostigne brojku od 700 miliona u 2050. godini; u poslovanju je na trećem mjestu u svijetu, a drugom u Evropi).