Podaci navedeni u dokumentu govore da je Crna Gora daleko od ispunjavanja jednog od uslova za ulazak u EU prema kojem javni dug mora biti ispod 60 odsto BDP-a.

Prema projekcijama, na kraju ove godine javni dug bi trebalo da iznosi 4,17 milijardi eura ili 85,4 odsto BDP-a, a u narednoj 3,99 milijardi ili 75,3 odsto BDP-a, u 2023. i 2024. godini će se povećati na 4,06 milijardi, ali će učešće u BDP-u, zbog rasta ekonomije, biti smanjeno na 71,7, odnosno 67,6 odsto.

“Strategija upravljanja dugom zasniva se na opredjeljenju da svako naredno zaduženje bude usmjereno na poboljšanje kvaliteta portfolija sa stanovišta cijene zaduživanja i profila otplate”, stoji u strategiji i predviđa da će naredne godine nedostajati 497,9 miliona eura za finansiranje budžeta, u 2023. godini 314,5 miliona, a u 2024. 353,3 miliona eura.

BDP, prihodi, deficit

Glavni cilj fiskalne politike do 2024. godine je stvaranje uslova za ekonomski rast od pet odsto godišnje.

Predviđa se da će od 2022. do 2024. godine rast u prosjeku biti i 5,3 odsto, dogodine 6,4 odsto, 2023. projektovan je na 5,1, odnosno na 4,5 odsto u 2024.

“Najveći doprinos realnom rastu imaće domaća tražnja, sa projektovanim prosječnim udjelom od 4,9 procentnih poena. Najveći pokretač biće privatna potrošnja, usljed snažnog oporavka turizma, ekspanzija kreditne aktivnosti i rast zaposlenosti i zarada”, konstatuje se u dokumentu.

U Vladi očekuju da će se prihodi budžeta do 2024. godine kretati od 1,8 do 2,17 milijardi eura.

“Veliki iznos izgubljenih prihoda zbog pandemije nije moguće nadomjestiti rastom ekonomske aktivnosti u kratkom roku, što uslovljava dodatne mjere fiskalnog prilagođavanja na prihodnoj strani”, smatraju u Vladi.

Deficit u 2023. projektovan je na jedan odsto BDP-a, nakon čega bi trebali postići balansiranost budžeta.

U svakoj godini projektuju suficit tekuće potrošnje, koji bi trebalo da omogući finansiranje tekućih obaveza i zaduživanje isključivo za kapitalne projekte. Procjenjuje se da će program „Evropa sad“ doprinijeti boljem standardu građana, smanjenju rada na crno i unapređenju poslovnog i investicionog ambijenta.

Nove investicije

Očekuje se rast investicija od 2022. do 2024. od 5,7 odsto.

“Naročito su značajni planirani energetski projekti, sa akcentom na obnovljive izvore i veću energetsku efikasnost, što će ubrzati zelenu transformaciju privrede”, navodi se u dokumentu, u kojem se kao rizici pominju pandemija, ograničeni fiskalni prostor, politička nestabilnost i rastuća inflacija, kao posljedica rasta cijena nafte i hrane na svjetskim berzama.

“Uvođenje izmjena u poreskoj regulativi i ekspanzija kreditiranja koja se očekuje kao formalna posljedica povećanja neto zarada mogle bi dovesti do nešto veće stope inflacije”, ocjenjuje se u Fiskalnoj strategiji.

Nezaposlenost na pretkriznom nivou tek u 2023.

Predviđa se da će indikatori tržišta rada iz pretkriznog nivoa biti dostignuti tek 2023. godine.

“U toj godini se procjenjuje prosječna stopa nezaposlenosti od 14,6 odsto, dok je prosječni rast zaposlenosti u cjelokupnom periodu od 2022. do 2024. projektovan na 3,3 odsto, uz istovremeni rast bruto zarada od tri odsto”, navodi se u Fiskalnoj strategiji.

Pretpostavke procjene zaposlenosti bazirane su na oporavku ekonomske aktivnosti i potencijalima i ograničenjima domaće radne snage.