Kako je objavio portal Javnog servisa rtcg.me, rebalansom, koji je pripremilo Ministarstvo finansija, povećavaju se izvorni prihodi budžeta za 225 miliona na 2,37 milijardi eura, dok se rashodi uvećavaju za 46 miliona na ukupnih 2,56 milijardi.

– Prihodi budžeta planirani su kao rezultat revidiranih makroekonomskih poikazatelja koji utiču na kretanje prihoda budžeta, usvojenih mjera poreske politike i naplate prihoda u dosadašnjem periodu godine – navodi se u informaciji Vlade usvojenoj na sjenici KEP-a, u koju je portal Javnog servisa imao na uvid.

Deficit se predloženim rebalansom smanjuje sa 366,3 na 187,9 miliona, dok su nedostajuća sredstva za finansiranje obaveza do kraja godine 526,8 miliona i manja su za 176 miliona.

– Shodno revidiranih prihodima, projektuje se ostvarenje deficita potrošnje od 188 miliona eura, odnosno 2,9 odsto BDP-a, što predstavlja smanjenje deficita u odnosu na inicijalni plan za 178 miliona.Projektovani deficit budžetske potrošnje nalazi se u okvirima mastriških kriterijuma deficita budžetske potrošnje i zadovoljavaju se kriterijumi fiskalne odgovornosti utvrđeni Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti – dodaje se u usvojenoj informaciji.

Rebalansom budžeta projektuje se ulazak u zonu suficita tekuće potrošnje u iznosu od 15 miliona eura, odnosno 0,2 odsto BDP-a.

– Na osnovu projektovanih prihoda i rashoda do kraja godine, nedostajuća sredstva za finansiranje obaveza u 2023. godini su 526,8 miliona eura, što je umanjenje za 176 miliona – ističe se u informaciji.

Predlog rebalansa budžeta naći će se na dnevnom redu sjednice Vlade do kraja ove sedmice, nakon čega će biti proslijeđen parlamentu na usvajanje.

Rebalansom je planirano i finansiranje predstojećih vanrednih parlamentarnih izbora, pa će MUP-u biti opredijeljeno 375.205 eura, a Državnoj izbornoj komisiji 1,4 miliona za organizaciju izbornog procesa.

U budžetsku rezervu će biti preusmjereno 4,6 miliona za pokrivanje sredstava utrošenih za drugi krug predsjedničkih i finansiranje parlamentarnih izbora.