Izvor: Pobjeda

Prijeti nam dužničko ropstvo, trošimo više nego što stvaramo

Nakon najnovijeg zaduženja iz decembra prošle godine od 750 miliona eura (plus 140 miliona kamate) javni dug Crne Gore je najvjerovatnije premašio vrijednost bruto domaćeg proizvoda. BDP je ukupna vrijednost proizvedenih roba i pruženih usluga, a analitičari ukazuju, da povećanje javnog duga na nivo BDP-a ili iznad tog niova, znači da trošimo više nego što stvaramo i upozoravaju na loš scenario ukoliko to potraje dovoljno dugo. Oni smatraju da je moguće očekivati negativan efekat povećanja javnog duga na ekonomsku aktivnost u dugom roku. Analitičari poručuju da javni dug možemo da smanjimo povećanjem ekonomske aktivnosti, odnosno stvaranjem nove vrijednosti i smanjenjem javne potrošnje, jačanjem realnog sektora, bržim rastom ekonomije od stope zaduživanja i podizanjem konkurentnosti ekonomije. Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić je ove sedmice saopštio da je nova Vlada u momentu konstituisanja zatekla udio duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) od 88,6 odsto, dok je nakon zaduženja od 750 miliona eura bruto javni dug nominalno povećan na oko 104 odsto BDP-a. Prema njegovim riječima procjenjuje se da će neto javni dug za ovu godinu biti oko 85 odsto.
Prijeti nam dužničko ropstvo, trošimo više nego što stvaramo

Ilustracija

“To što će se javni dug skoro sastaviti sa bruto društvenim proizvodom, samo po sebi, nije strašno, ukoliko postoji ekonomski potencijal da povećate zaradu. Ali ako nemate, onda dolazite u nezgodnu situaciju, a to je da prodajete supstancu”, kazao je za Pobjedu analitičar Predrag Drecun.

Pogubnost koncepta otvorene ekonomije


On smatra da je neoliberalni koncept otvorene ekonomije opustošio realni sektor i doveo Crnu Goru u stanje u kom zavisi od želje drugih da li će otići na kupanje, skijanje ili na neki izlet.


“Ova namjerna banalizacija ima za cilj da pokaže koliko smo mi ekonomski postali nebitni i to tuđom voljom. Ako vam kažem da se samo oko deset odsto američke proizvodnje izveze, da to u Evropi iznosi i do 50 odsto, možete zamisliti koliko su te ekonomije otvorene. A nama se nameće koncept otvorene ekonomije kao Sveto pismo, sa očiglednom namjerom da budemo uvozno zavisna ekonomija, što mi nažalost danas i jesmo”, navodi Drecun.

Na pitanje Pobjede kako Crna Gora može izaći iz takve situacije, imajući u vidu veliku zavisnost od turističke sezone, koja je usljed pandemije, upitna i ove godine, Drecun odgovara – jačanjem realnog sektora.


“Država bi trebalo da forsira trougao proizvodnja hrane – energetika – infrastruktura. To je prioritet svake vlade. Turizam će tada preduzetničkim zamahom, sam od sebe, ojačati ako imate hranu, struju i puteve. Ako odmah krenemo u prestrukturiranje privrede, onda se možemo zadužiti da preživimo do prvih efekata novog koncepta. To bi moglo da bude za tri do pet godina. Ali nažalost, mi nećemo krenuti tim pravcem, jer nam je očigledno važnije da se igramo komita i žandara”, zaključuje Drecun.

Ekonomski analitičar prof. dr Vasilije Kostić sa hercegnovskog Fakulteta za mendžment smatra da postojanje duga samo po sebi nije dobra okolnost i podsjeća da su rijetke zemlje koje nemaju dugova.


Prema njegovim riječima dug sam po sebi nije nužno nepogoda ili zla kob već te epitete dobija dovođenjem u odnos sa drugim makroekonomskim pokazateljima kao što su: BDP – stopa ekonomskog rasta, potrošnja, štednja, investicije zapošljavanje, uvoz, izvoz, platni bilans…


Opasnost od nekontrolisanog zaduživanja


“Tako, ako se brže zadužujemo nego što smo u stanju da vraćamo dospjele obaveze što će reći da stopa duga raste brže nego što raste stopa ekonomskog rasta, što čini situaciju koja se označava kao ,,eksplozivno zaduživanje“. To takođe znači da trošimo više nego što stvaramo i takođe je jasno kako takav scenario završava ukoliko potraje dovoljno dugo. Opasnost nekontrolisanog zaduživanje je velika i za male i za velike zemlje – ekonomije, ali je ta opasnost veća, za male u odnosu na velike ekonomije”, kazao je Kostić.


On navodi da se na primjer Japan uzima kao primjer prezadužene zemlje, kao i zemlje zapadne Evrope.


“Ali ćemo se složiti svi da ta činjenica nema istu težinu kao naše zaduženje koje je daleko niže ali zato sa daleko većim i izuzetno ozbiljnim i prijetećim posljedicama. Morali bi razumjeti ili makar pokazati volju da razumijemo kako je dug posljedica sa povratnim dejstvom i kako se on nalazi u međuuslovljenom odnosu sa ostalim agregatnim pokazateljima”, rekao je Kostić.


On ističe da dug možemo da smanjimo samo onda kada usporimo tempo zaduživanja ,,jer o prestanku zaduživanja je teško govoriti“.


“Potreban ali ne i dovoljan uslov je brži rast ekonomije od stope zaduživanja. Uz to je neophodno da podignemo nivo opšte produktivnosti, odnosno konkurentnosti ekonomije kako bi povećali neto efekat eksternog sektora (izvoz) i time stvorili pretpostavke za smanjenje duga i realni rast standarda”, naglasio je Kostić.


Kostić navodi da se radi o dugoročnim mjerama, dok se kratkoročno treba fokusirati na grane koje obezbjeđuju priliv strane štednje, naročito turizam.


“Time bi se olabavio pritisak na javne finansije koje su sada prenapregnute do pucanja i uspostavila kakva takva održivost u javnim finansijama. U tom smislu je turistička sezona naročito ove godine od ključne važnosti. Vjerujem da je to ove godine uz pandemiju najveći izazov. Još jedna izgubljena sezona u turizmu bi bila veliko iskušenje za sve nas”, saopštio je Kostić.


Istraživanja 


Direktorica Instituta za strateške studije i projekcije (ISSP) i vanredna profesorica Univerziteta Donja Gorica (UDG) dr Jadranka Kaluđerović navodi da su istraživanja o uticaju javnog duga na ekonomsku aktivnost postala posebno interesantna nakon posljednje svjetske finansijske krize iz 2008. godine.
Ona dodaje da su ta istraživanja pokazala da je veza između javnog duga i ekonomskog rasta, na kratak rok pozitivna ali na dugi rok negativna.


“Tačnije, sveobuhvatna studija IMF-a iz 2010. pokazala je da povećanje javnog duga od deset odsto dovodi do smanjenja investicija na godišnjem nivou za 0,4 procentna poena i usporavanja ekonomskog rasta za 0,2 procenta poena na godišnjem nivou. Sudeći prema ovim rezultatima moguće je očekivati negativan efekat povećanja javnog duga na ekonomsku aktivnost u dugom roku”, kazala je Kaluđerović.


Ona prognozira da je nerealno očekivati da će se ove godine ostvariti budžetski suficit, pa je moguće očekivati dalje povećanje javnog duga.


“Javni dug možemo da smanjimo iskuljičivo povećanjem ekonomske aktivnosti, odnosno stvaranjem nove vrijednosti i smanjenjem javne potrošnje”, poručila je Kaluđerović.

Potpredsjednik Socijaldemokrata Damir Šehović smatra da nam je potreban novi model razvoja ekonomije, koji će dominantno biti zasnovan na pametnom i održivom rastu, čiji bi pokretači trebalo da budu inovacija i znanje.


“Nakon suočavanja sa kovid krizom, jasno je da je u narednom periodu neophodno ići u pravcu diverzifikacije ekonomije uz dominantno oslanjanje na nove tehnologije. To možda nije najbrži, ali jeste najsigurniji put do privrednog razvoja. Jedino razvojem možemo riješiti problem javnog duga i njegovog visokog učešća u BDP-u”, smatra Šehovič.


Neodgovornost i populizam


Navodi da bi preduslov za to morala biti fiskalna konsolidacija na kratak rok, dok bi na dugi rok trebalo staviti akcenat na produktivnost koja potiče iz znanja.


” Međutim, umjesto da od Vlade koja sebe naziva ekspertskom dobijemo takav, ozbiljan reformski i strateški pogled na stvari, dobili smo neodgovornost i populizam. Jer kako drugačije osim neodgovornim možemo nazvati nepromišljeno tajno i ne tako povoljno zaduženje, koje je za čak 230 miliona eura veće od potrebnog”, navodi Šehović.


Ukazuje da se problem javnog duga rješava odgovornim, a ne nonšalatnim pristupom koji će nas, ukoliko potraje, prije odvesti u dužničko ropstvo, nego u potrebnu konsolidaciju i održivi razvoj.


                 
“U situaciji kada nam se javni dug primiče visini BDP-a, država pravi direktnu štetu po budžet od preko sedam miliona eura po osnovu godišnje kamate na „višak“ zaduženja. U situaciji kada treba da konsolidujete javne finansije, naša Vlada se rasipa novcem, glumi Robin Huda, ponaša se kao da je otkrila naftno nalazište i najavljuje dijeljenje „šakom i kapom“ socijalnih povlastica. Ne niti ušteđenim niti zarađenim novcem, nego novcem iz zaduženja naravno”, zaključuje Šehović.

Ministar finansija Spajić je ove sedmice u intervjuu za beogradski NIN saopštio da bi crnogorske javne finansije srednjoročno trebalo da ostvare blagi suficit, dok će se javni dug, planiranom štednjom države i uz rast privrede, vratiti na nivo prije krize već naredne godine. On je dodao da se planira da javne finansije u srednjem roku ostvare blagi suficit daljim povećanjem efikasnosti javne potrošnje i reformama poreske politike, što bi uz dalji rast BDP-a srednjoročno trebalo da vrati nivo javnog duga u mastrihtski okvir.


Spajić je saopštio da je nova Vlada u momentu konstituisanja zatekla udio duga u BDP-u Crne Gore od 88,6 odsto. Izmjene Zakona o budžetu za prošlu godinu su, kako je objasnio, ostavile mogućnost dodatnog zaduženja, ne definišući gornju granicu duga.


“To smo iskoristili da izdamo 750 miliona eura obveznica na međunarodnom tržištu. Time je bruto javni dug nominalno povećan na oko 104 odsto BDP-a, ali se procjenjuje da će neto javni dug za ovu godinu biti oko 85 odsto”, rekao je Spajić.

Nema izlaza iz ćorsokaka bez efikasne kovid strategije


Kostiću Vladine prognoze o ostvarenju turističkog prometa na nivo 50 odsto iz 2019. godine djeluju preoptimistično, naročito ako, kako navodi, imamo u vidu stanje s imunizacijom i odsustvo kovid društveno-ekonomske startegije i kao dio nje turističke strategije.


“U svakom slučaju, izlaza iz ovog ekonomskog i društvenog ćorsokaka nema bez efektivne i efikasne društveno-ekonomske kovid strategije koja bi, po mom sudu, morala biti prioritet svih prioriteta, odnosno prioritet na najvišem nivou. U mjeri u kojoj se definiše efektivna strategija borbe protiv kovida i implementira na ekonomski prihvatljiv način u toj mjeri ćemo krenuti putem ekonomskog oporavka. Bez toga teško bi bilo što, što se inače označava ekonomskim rastom, moglo nazvati društvenim oporavkom”, zaključio je Kostić.

Manje razvijene zemlje mogu da priušte manje zaduživanje


Prema riječima Kaluđerović međunarodne studije i istraživanja su došli do jasnog zaključka da je veza između javnog duga i ekonomske aktivnosti nelinearna.


To znači da će povećanje javnog duga samo do određenog nivoa dovesti do povećanja ekonomske aktivnosti, dok će se dalje povećanje negativno odraziti na ekonomski rast. Postavlja se pitanje koji je to nivo nakon kojeg opisani efekat postaje negativan. Prema istraživanju koje se bavilo analizom EU zemalja, to je nivo od 80 do 90 odsto BDP-a za stare članice, dok se za ,,nove članice“ taj procenat značajno smanjuje i na nivou je od oko 53 ili 54 odsto. Znači zemlje koje su manje razvijene mogu sebi da priušte manje zaduživanja.

×

Preuzmite našu aplikaciju


0 komentara


POVEZANI ČLANCI

Kad BDP pada, a dug raste, finansije se opasno ljuljaju

Nasilničko ponašanje kod vršnjaka uočilo 70 odsto mladih

KONATAR za STANDARD: Ne smije i neće se desiti da penzije kasne, stručnost i iskustvo prioritet za imenovanja

Svako peto domaćinstvo nema pristup internetu

NAJNOVIJE

NAJČITANIJE

Čanak: Crna Gora posljednja šansa Rusije da izađe na more

Skandal u DZ Bar, građani došli na zakazanu vakcinaciju, vraćeni jer nisu na spisku

IJZCG za Standard: Novi sojevi jesu prenosiviji, ali nema dokaza da izazivaju veću smrtnost – nismo slali nove uzorke u Njemačku

Medojević: Vlada je direktno pomogla DPS-u u Nikšiću