Zemlje članice su uzimale iz svojih zaliha municije, lake i teške artiljerije, sistema protivvazdušne ili protivtenkovske odbrane, ili čak oklopnih vozila i tenkova, rekao je evropski komesar Tijeri Breton na konferenciji za novinare.

To je, kako je dodao, de fakto stvorilo određene praznine koje treba hitno popuniti.

Prioritet će biti dat nabavci prenosnih raketa i protivtenkovskih raketa, topova od 155mm i municje.

Treba djelovati brzo obzirom na stanje nacionalnih zaliha, rekao je on.

On je dodao da zemlje članice zadržavaju potpunu slobodu oko nabavki, da Evropska komisija neće kupovati oružje, da budžet Unije koristi da podstakne zemlje članice da sarađuju.

Rekao je da se ovim predlogom dopunjuje Evropski odbrambeni fond koji se koncentriše na istraživanje i razvoj i za koji je određeno osam milijardi eura za period od 2021-2027.

Novi finansijski instrument ima 500 miliona eura za dvije godine, odnosno period 2023 do 2024, a poziva se da se poveća kao što je bio slučaj sa Evropskim odbrambenim fondom, rekao je Breton.

“Evropa se razoružavala posljednjih dvadeset godina u odnosu na sve druge kontinente. U odnosu na SAD, na Rusiju, na Indiju, na Kinu, mi smo jedini kontinent koji je smanjio naše investicije”, podsjetio je.

Zemlje članice su se obavezale da izdvoje dva odsto BDP-a za odbranu ali samo sedam je postigno taj cilj 2022 – Grčka, Poljska, Litvanija, Estonija, Letonija, Hrvatska i Slovačka.

Francuska je na 1,90 odsto, Italija na 1,54, Njemačka na 1,44 i Španija je pretposljednja na listi sa 1,01 posto.

Posljednih dvadesetak godina kolektivni deficit u odnosu na taj cilj od dva odsto BDP dosstigao je 1.300 milijardi eura “i to se vidi u našim zalihama”, rekao je Tijeri Breton.