“I moram reći da je sastanak predsjednika Vučića s premijerom Kurtijem bio zaista dobar, vrlo profesionalan i miran. Bilo je ohrabrujuće vidjeti taj nivo otvorenosti u prisustvu visokog predstavnika EU Borelja i gospodina Lajčaka”, rekao je.

Eskobar je kazao da su ohrabrivali Prištinu da bude konstruktivnija i fleksibilnija, kao i da je vidio da za to postoji volja. Poručio je, između ostalog, da niko ne treba da strada zbog registarskih tablica i da dvije strane treba da budu okrenute evropskim rješenjima.

“Mislim da moramo zaboraviti narativ da je Kosovo Srbija i preći na onaj da su Kosovo i Srbija zapravo Evropa”, naglasio je.

On je u intervjuu za N1 naveo da je došao s porukom da u međunarodnoj zajednici vlada ogromna zabrinutost zbog potencijalne eskalacije nasilja povodom mjera koje je implementirala kosovska vlada. „Tokom posjete Prištini, Mitrovici i Beogradu stekao sam utisak da su sve strane posvećene traženju mirnog rješenja za izlazak iz ove krize. I to je poruka koju ću odnijeti u Vašington: vjerujem da će obje strane iznaći kompromisno rješenje koje će narodu na Kosovu omogućiti miran život“, rekao je Eskobar.

Na pitanje da li je iznio neki predlog za rješavanje pitanja ličnih dokumenata i registarskih oznaka, naveo je da Sjedinjene Države nisu dio pregovaračkog procesa koji se odvija pod pokroviteljstvom Evropske unije. „Proces predvodi Evropska unija, a mi podržavamo taj proces, tako da svi predlozi i preporuke dolaze od EU“, dodao je.

Na konstataciju da je prisustvovao pregovaračkom procesu u Briselu, rekao je da nije bio dio pregovora i da je tu bio samo kao podrška. „Moja uloga bila je da ohrabrim obje strane da budu konstruktivne i fleksibilne, da pošaljem poruku da SAD u potpunosti podržavaju ovaj proces, kao i da je riječ o procesu koji je od ogromnog značaja za evroatlantsku zajednicu i rješavanje spora između Kosova i Srbije.

Ali pored toga, želim da naznačim da je ovaj proces veoma važan i za SAD, kao i da smo uključeni u njega, te da ćemo insistirati na implementaciji rješenja koja iz izađu iz ovog procesa. Takođe, tražićemo načine da stvorimo prilike koje će pružiti političku i ekonomsku podršku, dovesti do izgradnje kapaciteta i omogućiti nam da učinimo sve što možemo kako bi ova rješenja bila funkcionalna za obje strane“, kaže Eskobar.

Ambasador Hil rekao je da je srpska strana bila dobro pripremljena, za razliku od druge strane. Upitan da li je to bio i njegov utisak, kaže: „Pregovori su trenutno u vrlo osjetljivoj fazi. Tako da ne želim nikoga da krivim, jer, da budem iskren, u Briselu je sve počelo, a mislim da smo od onda prevalili dug put. Dokle god imamo mirno, primjenljivo i izvodljivo rješenje, koje ne komplikuje život ljudima na Kosovu, posebno onima na sjeveru Kosova, mislim da nećemo imati problem. I ja sam optimističan, vjerujem da ćemo uspjeti u tome“.

Na pitanje kako je moguće da njegovo prisustvo nije ohrabrilo kosovskog premijera Aljbina Kurtija da bude fleksibilniji, budući da je Amerika značajan partner Kosova, Eskobar je kazao da jesu ohrabrivali Prištinu da bude konstruktivnija, kao i da je vidio da za to postoji volja.

„Vidite, mi jesmo značajan partner i oni jesu naši partneri, tako da s Kosovom imamo zaista otvorene dijaloge. I jesmo ih ohrabrivali da budu fleksibilniji i konstruktivniji. I vidio sam da postoji dobra volja. Oni imaju svoje brige, pa smo i to uzeli u obzir. I dalje ćemo se oslanjati na naše partnerstvo s Kosovom, ali i na dobru volju i popravljanje odnosa između SAD i Srbije. I zato želim jasno da naglasim: nakon današnjeg dana, ima mjesta za optimizam“, istakao je sagovornik N1.

Američki državni sekretar Entoni Blinken bi se bez oklijevanja uključio u pregovarački proces, ukoliko to bude neophodno. Upitan da li je sada to neophodno, kaže da bi rekao da nije i pojašnjava: „Nije rekao da bi se uključio u pregovarački proces, već da je spreman da uputi nekoliko poziva, podrži pregovarački proces i dovede do bliže saradnje između pregovaračkih strana. Takođe bih naglasio da su stvari o kojima mi trenutno pričamo – a to su registarske tablice i lični dokumenti, zapravo sitan problem u okviru sveobuhvatne pregovaračke platforme.

Vjerovatno će tu biti neophodno angažovanje Amerike, ne u pregovorima, već nakon dijaloga, kako bismo učvrstili taj put ka uspjehu, postigli konačan mir između Srbije i Kosova, te otvorili evropsku perspektivu za obje zemlje“.

O ZSO: Mi ne postavljamo rokove

Eskobar je ranije rekao da Zajednica srpskih opština mora da bude implementirana, jer je ta obaveza prihvaćena u Briselskom sporazumu 2013. godine.

Upitan da li je dobio neke garancije o rokovima za to, Eskobar odgovara – „mi ne postavljamo rokove“. „Jedini zahtjev, ako se to tako može nazvati, jeste da to mora biti sljedeće na dnevnom redu. Dakle, moraćemo da razgovaramo o toj zajednici i o tome kako ćemo je implementirati. To jeste postojeća obaveza, jeste potpisano u sporazumu, i taj je sporazum u kosovskoj vladi već prošao kroz razne procese kojima je i potvrđen. Na sastanku između državnog sekretara, predsjednice Osmani i premijera Kurtija, gospodin Blinken rekao je da se to mora implementirati, s čime smo se složili“, podsjetio je Eskobar.

Eskobar je već iznio zabrinutost zbog potencijalne eskalacije sukoba na sjeveru Kosova. Na pitanje da li zaista postoji potencijal za konflikt, odgovara – „nadam se dan ne“.

„Nadam se da ljudi shvataju kako niko ne treba da umre ili da bude povrijeđen zbog registarskih tablica. Ali, bez obzira na to čemu se nadamo, mi istovremeno radimo na pitanjima bezbjednosti i stabilnosti Kosova, kao i ostatka regiona. KFOR je prisutan, Euleks je prisutan, imamo veoma blisku saradnju s obje vlade i pokušavamo da razriješimo sva sporna pitanja, prije nego što nastane situacija koja bi mogla eskalirati u sukob. I nadam se da se to neće desiti“, dodao je.

U prethodnom periodu građani sjevera Kosova svjedoci su povećanog prisustva specijalnih snaga kosovske policije, koje često zaustavljaju građane. Upitan da li je o tome razgovarao s premijerom Kosova, Eskobar navodi da jeste, „ali kratko“. „Policijske snage trebalo bi da budu prisutne i da vode računa o miru i sigurnosti građana. Mi ih ohrabrujemo da pronađu načine i izgrade neophodno povjerenje između policijskih snaga i naroda. Ne samo na sjeveru, već na čitavom Kosovu. Ujedno, ovo je savjet koji smo dali ne samo kosovskoj vladi već i svim vladama u regionu“, naglasio je.

Na pitanje da li misli da je uobičajeno da borbeni oklopni hameri svakodnevno prolaze kroz grad, rekao je da ne želi to da komentariše, „jer imamo vrlo blizak odnos s bezbjednosnim snagama Kosova“.

„Imamo KFOR, Euleks, programe za obuku policajaca i sudija… Evropska unija ima isto to. Trudimo se da sve policijske snage u okruženju budu mnogo profesionalnije. Ima propusta u svemu tome, ali važno je da i dalje ostvarujemo napredak. I dok napredujemo i implementiramo reforme, to će vas takođe pripremiti za zatvaranje poglavlja, kad i formalno postanete kandidati za ulazak u Evropsku uniju. Tako da bih rekao da u čitavom regionu ima prostora za profesionalizaciju policijskih snaga“, ocjenjuje američki zvaničnik.

„Nazire se početak poboljšanja odnosa“

Upitan kakve su garancije da se takva kriza ili jednostrane akcije neće ponavljati, obje strane postignu dogovor do 1. septembra, Eskobar navodi da je najvažnija stvar postignuta u Briselu – to što su se oba lidera obavezala na sastanke svakog mjeseca.

„I moram reći da je sastanak predsjednika Vučića s premijerom Kurtijem bio zaista dobar, vrlo profesionalan i miran. Bilo je ohrabrujuće vidjeti taj nivo otvorenosti u prisustvu visokog predstavnika EU Borelja i gospodina Lajčaka. Tako da mislim da se nazire početak poboljšanja odnosa između ove dvije strane“, dodaje.

Upitan da li je razgovarao s predsjednikom Vučićem o tome zašto značajnu ulogu na sastancima na srpskoj strani, ima lider Srpske liste, koji je pod sankcijama SAD, Milan Radoičić, Eskobar je odgovorio: „Prije svega, ne sastajem ni s kim ko je pod našim sankcijama, tako da na sastanku kojem sam ja prisustvovao nije bilo nikoga ko je pod sankcijama. Taj dio svima je savršeno jasan. Ljudi s kojima se jesam sastao bili su vrlo konstruktivni i veoma posvećeni ideji o tome da u zajednicama koje oni predstavljaju situacija ostane mirna i stabilna“.

„Ovo je vijek prilika za region, Kosovo i Srbija će svakako biti povezani“

Znamo kakav je stav SAD kad je u pitanju status Kosova, ali zašto bi Srbiji bilo u interesu da prizna Kosovo, ako se to od nje očekuje? Na to pitanje Eskobar kaže da treba da se zaboravi da je Kosovo Srbija, dodajući da će Kosovo i Srbija, kako smatra, u budućnosti biti povezani kroz razne sporazume i da će imati dobre odnose.

„Mislim da moramo zaboraviti narativ da je Kosovo Srbija i preći na onaj da su Kosovo i Srbija zapravo Evropa. Dakle, vi imate zajedničku budućnost. Ona se veoma brzo udaljava od problema devedesetih, a primiče se šansama koje nudi 21. vijek. Dvadeset prvi vijek biće za ovaj region vijek ekonomskih prilika. Vijek u kom će Zapadni Balkan postati generator rasta za cio evropski kontinent.

Vijk u kom ćete postati centar proizvodnje energije, obnovljive energije, IT sektora, špedicije, transporta i mnogih drugih privrednih sektora koje samo ovaj region može obezbijediti. Dakle, realnost je da ćete na kraju u svakom slučaju svi biti povezani kroz neke regionalne ekonomske sporazume, poput CEFTA, Zajedničkog regionalnog tržišta ili Malog Šengena, a na kraju i u Evropskoj uniji. Na kraju ćete svakako imati dobre odnose s Kosovom, bićete povezani s Kosovom, Albanijom, Sjevernom Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Dakle, što prije razriješimo ova sporna pitanja, prije ćemo doći do tih budućih šansi“, smatra on.

O Srbima s Kosova

Srbi s Kosova, bez obzira na njihovo učešće u kosovskim institucijama, vide Srbiju kao svoju državu. Na pitanje kako će se postaviti prema tome u dijalogu, kaže da oni imaju „dvojno državljanstvo“.

„Budimo realistični. Ti ljudi na Kosovu imaju dvojno državljanstvo. Oni su državljani Kosova i Srbije. U tom smislu, njihovo pravo mora biti zaštićeno s obje strane. Kao državljani Srbije, oni imaju pravo da glasaju i učestvuju u ekonomskom i kulturnom životu Srbije. Ali kao građani Kosova, imaju pravo na zaštitu kosovskih institucija. Mi insistiramo na tome. Mi insistiramo na tome da sva demokratska prava moraju biti zaštićena“, zaključio je Eskobar.