Kurti: Na proljeće sljedeće godine očekuje se međusobno priznanje Srbije i Kosova

Sporazum Beograda i Prištine, koji podsjeća na onaj dvije Njemačke nakon Drugog svjetskog rata, trebalo bi da omogući integraciju Kosova u međunarodne institucije, uključujući i Ujedinjene nacije, ocijenio je u predsjednik Vlade Kosova Albin Kurti.
Kurti: Na proljeće sljedeće godine očekuje se međusobno priznanje Srbije i Kosova

On je ekskluzivnom intervjuu za Gradsku RTV u emisiji “Aritmija”, autorke Tamare Nikčević kazao da se pregovori sa Srbijom oko normalizacije odnosa između Kosova i Srbije zasnivaju na ponudi Evropske unije, Evropske zajednice, koji je podržao i Berlin i Pariz.

“Od devetog septembra ove godine, mi imamo jedan model na koji ćemo se oslanjati tokom naših budućih pregovora, koji moraju da počnu odmah. Zapravo, tu se kaže da za nekoliko dana, pa otprilike do sledećeg proleća, trebalo bi da imamo sporazum za potpunu normalizaciju odnosa. U međuvremenu, dogovorili smo se da Kosovo ne nastavlja sa kaznama za automobile koji imaju ilegalne tablice KM i druge iz vremena vladavine Miloševića. Srbija neće više izdavati takve tablice i mi im dajemo mogućnost, prostor od nekoliko meseci, kao mere za međusobno poverenje, da bismo postigli ovaj dogovor koji je veoma važan, ne samo za Kosovo i Srbiju, nego i za ceo naš region”, istakao je Kurti.

Kosovo je normalna država, Srbija to nije, ona je gubernija Rusije

Naglasio je da je nakon proglašenja nezavisnosti Republika Kosovo postala normalna država, ali da Srbija to nije, i da je to stvar, kako kaže, srpskog naroda.

“Ni naši odnosi nisu normalni. Normalizacija odnosa znači da na kraju imamo jedan sporazum, dogovor koji je međunarodno pravno obavezujući i u kojem, kao fokus, imamo međusobno priznanje. Znate da Kosovo ne priznaje Srbiju, Srbija ne priznaje Kosovo, i sada imamo rok da se to međusobno priznavanje sprovede negde do proleća sledeće godine. To je dogovor koji je sinoć postignut i koji je Srbija prihvatila”, kazao je Kurti.

Srbija je, dodaje, prihvatila i da se otvore pregovori koji će biti bazirani na toj ponudi iz Brisela, a koji su podržani od strane Francuske, Njemačke i SAD. Plan je, kako kaže, da se iduće ili one naredne nedjelje organizuje sastanak u Briselu, gdje će se početi sa pregovorima o normalizaciji odnosa.

Problem je, smatra Kurti, povjerovati da će Aleksandar Vučić ispoštovati dogovor.

“Od 33 sporazuma koji su u postigli Kosovo i Srbija u Briselu, dve trećine tih sporazuma Srbija nije izvršila, nije implementirala. Imamo gorko iskustvo sa Srbijom u smislu da potpisati i implementirati sporazim su dve potpuno različite stvari. Radiću na tome da potpisivanje sporazuma i njegova implementacija dođu u isti kontinekst”, naglašava Kurti.

Smatra da to neće biti lako, ali i da nije nemoguće.

“Sada imamo Brisel, Pariz, Berlin i Vašington kao garanciju. Zato ovu deklaraciju vidimo kao pozitivan progresivan korak, u pravom smeru”, istakao je Kurti.

Navodi da u sporazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ima elemenata koji su preuzeti od modela dvije Njemačke, koji je omogućio njihovo članstvo u međunarodnim organizacijama.

“Ali, imajući u obzir situaciju sa Kinom i Rusijom, koje nisu demokratske zemlje i koji su u velikoj tenziji sa demokratskim zapadom i imaju pravo veta, nije baš racionalno očekivati da će oni za par meseci promeniti mišljenje”, smatra Kurti.

Uz sporazume dvije države, dodaje, neophodno je i suočavanje sa prošlošću.

“Znači Vili Brant u Ostpolitiku, početkom 70-ih, nije počeo sa sporazumom i pregovorima, nego time što je otišao u Varšavu. Ja mislim da je i u Srbiji veoma važno da se dešava takvo sučeljavanje sa prošlošću. To je dobro i za našu sadašnjost, ali takođe i za buduće generacije”, kazao je Kurti.

Na pitanje da li danas u Srbiji ima nekog ko bi napravio gest kao tadašnji njemački kancelar Vili Brant – koji je klečao pred spomenikom jevrejskim žrtvama Holokausta, Kurti kaže:

“Naravno da ima u Srbiji takvih ljudi, ali oni su pojedinci i nemaju prostor za delovanje. Nemaju snagu i moć koja dolazi sa vlašću, znači, oni jesu u opoziciji i jesu u vanparlamentarnoj opoziciji. Sada, verovatno će trebati malo vremena za to, ali živimo u teškim i čudnim vremenima”, naglašava premijer Kosova.

Bez sučeljavanja sa prošlošću i distanciranja od Miloševića i Putina, Srbija se ne može opredijeliti za evopsku zajednicu

Međusobni sporazum o priznanju i normalizaciji odnosa podrazumijeva da se Srbija neće protiviti učlanjenju Kosova u međunarodne institucije, ali i da neće podržati stolicu u Ujedinjenim nacijama. Ipak, dodaje, stvari su još otvorene jer će otpočeti pregovori.

“Ubeđen sam da bi Srbija želela da ovi pregovori traju par godina, dok se svetske prilike promene, i to ne mislim samo u SAD već i u Evropi. Tu se radi o ekstemnoj desničarskoj tački gledišta na život i svet, i ja mislim da tu, u Srbiji, glavnu ulogu nema predsednik Aleksandar Vučić, već Srpska pravoslavna crkva koja je tesno povezana sa Moskvom, Beogradski univerzitet i mediji koji su više povezani sa SPC i Rusijom nego sa političkom vlašću. Mislim da oni kontrolišu diskurs Srbije.

Iako kaže da je optimista, Kurti naglašava da potpuna normalizacija mora da obuhvati i tranzicionu pravdu, bez čega, dodaje, nema ni pomirenja. A pravda se, kaže, ne postiže samo na sudu.

“Nego se dešava i u javnom mnjenju i u tome što i političari, intelektualci, civilno društvo razgovaraju u tome. I na taj način distanciraju se od režima Miloševića i od zločina koji je on počinio tokom rata na Kosovu i ne samo na Kosovu”, objašnjava Kurti.

U podsjećanje na politička ubistva – Ivana Stambolića, Zorana Đinđića i Olivera Ivanovića, Kurti poručuje da Srbija nema evropsku budućnost bez distanciranja od Miloševića, a takođe i od zvanične Rusije, odnosno, kako ističe, despotskog predsjednika Putina.

Otvoreni Balkan je otvoren za CG, ali CG nije otvorena za Otvoreni Balkan

Upitan da prokomentariše to što je vlada Crne Gore u tehničkom mandatu, na čijem je čelu premijer kojem je izglasano nepovjerenje Dritan Abazović, rekla da će se zalagati i truditi da Crnu Goru uvede u Otvoreni Balkan, te da li to može dovesti do poremećaja odnosa između Albanaca i Crnogoraca koji su tradicionalno dobri, Kurti ističe da se to, po njegovom mišljenju neće dogoditi.

“Ne mislim da će se odnosi između Albanaca i Crnogorca pogoršati, mislim da će se poboljšati. Ubeđen sam u to zato što je Crna Gora članica NATO, ali i zbog toga što je tu predsednik Đukanović. On je veoma jasan i poznaje regiju verovatno bolje od mene. Ja znam puno toga, ali ja mislim da gospodin Đukanović našu regiju zna bolje zbog iskustva koje ima, i ne mislim da će se naši odnosi pogoršati. Znam da je Otvoreni Balkan otvoren za Crnu Goru, ali ne mislim da je Crna Gora otvorena za Otvoreni Balkan”, ističe premijer Kosova.

Dodaje i da mu je žao zbog rezultata nedavno održanih lokalnih izbora u Crnoj Gori, naročito u Podgorici, i naglašava da smatra da je to jedan od najnegativnijih događaja na Balkanu ove godine.

×

Preuzmite našu aplikaciju


Pratite nas na

Pridružite se našoj Viber zajednici

0 komentara


POVEZANI ČLANCI

Kurti: Vučić više ne spominje podjelu već traži bosnizaciju Kosova

Kurti: U Brisel idem samo po obostrano priznanje

INSTITUCIONALIZOVANA ANARHIJA: Ministarstvo pravde ćuti ko je, kada i po kom osnovu očistio Kurtijevu kaznenu evidenciju

Kurti: Neću dozvoliti drugu Republiku Srpsku na Kosovu

NAJNOVIJE

NAJČITANIJE

VUKADINOVIĆ ZA STANDARD: Svi se igraju mimikrije, izbore želi samo Evropa sad

Djevojčice saslušane zbog skidanja zastave sa crkve, škola čeka dopis od nadležnih

Najjači horoskopski znakovi: Oni se ističu po čvrstom umu i neustrašivošću

Studija: Konzumiranje brze hrane može da izazove bol, čak i ako ste zdravi