Pored Abazovića, učestvovali su i premijer Albanije Edi Rama, potpredsjednik Soroš Fondacije za otvoreno društvo Aleksandar Soroš i direktorica programa Proširena Evropa u Evropskom savjetu za vanjske poslove (ECFR) Mari Dimulen, a razgovaralo se na temu „Upravljati reperkusijama multikriza na populaciju: osnažiti otpornost Jugoistočne Evrope”.
“Abazović istakao je da je Zapadni Balkan dio svijeta i Evrope koji ima velike šanse za razvoj u budućem periodu ako bude imao pametne i dobre odluke, kao i dobre donosioce odluka”, saopšteno je iz njegovog Kabineta.
Govoreći o reperkusijama agresije Ruske Federacije na Crnu Goru, premijer Abazović je istakao da je globalna kriza imala negativan uticaj, naročito kroz turizam i energetiku.
„Važno je da EU shvati da mi treba da oživimo proces proširenja. Ako ostanemo kao “crna rupa” u Evropi, otvoriće se mogućnost da se stvara negativan uticaj, danas možda za Rusiju, sjutra za neku drugu stranu”, naglasio je Abazović.
On je naveo da je zajednička budućnost regiona u EU i da je na zemljama Zapadnog Balkana da završe svoj dio posla, ukazujući da mora postojati veći senzibilitet od strane Brisela i evropskih zemalja da se konačno oživi proces proširenja.
”Sankcije protiv Ruske Federacije smo podržali, ne zato što imamo nešto protiv njih, već zato što mi štitimo principe, internacionalno pravo, suverenitet Ukrajinaca, štitimo pravo i mogućnost ljudi da biraju kako žele da žive i u kojoj organizaciji žele biti”, naznačio je Abazović, ističući da je relacija Crne Gore sa Ruskom Federacijom prije bila prilično dobra, a da sada ne postoji.
„Želimo biti partneri od povjerenja, iako smo teritorijalno i brojčano mali. EU bez Zapadnog Balkana nije kompletna, želim vidjeti zajedničku budućnost u njoj”, zaključio je premijer u tehničkom mandatu.
0 komentara