Tim s Univerziteta Kalifornije kaže da je razlog spoj prisutan u crnom grožđu koji može uticati na razgradnju alkohola u organizmu.

Riječ je o antioksidansu ili flavanolu, spoju poznatom kao kvercetin koji nalazimo u kožici grožđa.

“Ako se grožđe uzgaja na prostoru sa više sunca, tada ono proizvodi više kvercetina. To znači da bi za ljude sklonije glavobolji konzumacija skupljih, a ne jeftinijih crnih vina mogla da predstavlja veći problem”, kazao je BBC-ju jedan od istraživača, profesor Endru Voterhaus.

“Jeftine sorte grožđa uzgajaju se na velikim čokotima s više listova i ne dobijaju previše sunca, a visokokvalitetno grožđe se dobija sa čokota s manje lišća i izloženije je sunčevim ultraljubičastim zrakama. Velika pažnja pridaje se količini sunca koju grožđe dobija da bi se unaprijedio kvalitet vina”, pojasnio je Voterhaus.

Mogući krivac

Nekoliko pretpostavki postoji o tome zbog čega se već pola sata nakon konzumiranja čak i manje količine crnog vina kod pojedinaca može pojaviti glavobolja.

Neki smatraju da su uzrok sulfiti – konzervansi koji se koriste za produženje roka trajanja i održavanje svježine vina, ali obično je koncentracija sulfita veća u slađim vinima u odnosu na crna.

Iako su neki ljudi alergični na sulfite i znaju da ih moraju izbjegavati, malo je dokaza po kojima su oni uzrok glavobolje.

Drugi mogući krivac je histamin, koji se ćešće nalazi u crnim nego u bijelim ili rose vinima.

Histamin može prouzrokovati proširenje krvnih sudova u organizmu, što pak može podstaći glavobolju. Ali ni za to nema pouzdanog dokaza.

Razgradnja

Razgradnja alkohola u organizmu odvija se u dva koraka – alkohol se pretvara u toksičan spoj acetaldehid, koji zatim enzim za metabolisanje alkohola (ALDH2) pretvara u neškodljivu kiselinu. Ako se to ne dodgodi, štetni acetaldehid se gomila i uzrokuje simptome.

“Kad kvercetin uđe u krvotok, organizam ga pretvara u drugačiji oblik koji se zove kvercetin glukuronid”, kazao je Voterhaus.

S obzirom na to da kvercetin glukuronid ometa enzim koji pomaže u razgradnji alkohola, može prouzrokovati nakupljanje hemikalije koja se zove acetaldehid, a to opet može rezultirati mučninom i glavoboljom.

Naučnici kažu da se slično zbiva i pri pojavi glavobolje nakon konzumacije crnog vina jer su u laboratoriju dokazali da kvercetin može posredno blokirati rad ALDH2.

Ali kvercetin je problematičan samo kad se miješa s alkoholom, kažu naučnici koji su rezultate studije objavili u časopisu Scientific Reports.

Taj spoj nalazimo i u mnogim drugim vrstama voća i povrća, a dostupan je i kao suplement jer djeluje protivupalno i samostalno ne izaziva glavobolje.

Istraživači tek treba da dokažu ovu teoriju na ljudima.

Jednostavno ispitivanje moglo bi se sprovesti tako što bi se dobrovoljcima sklonim glavobolji od crnog vina dao suplement kvercetina ili placebo uz čašu votke.

“Konačno smo na pravom putu da objasnimo ovu hiljadugodišnju misteriju. Sljedeći korak je naučno ispitivanje na ljudima kod kojih se javljaju ovakve glavobolje”, rekao je jedan od autora istraživanja, profesor na  Univerzitetu Kalifornije i neurolog Moris Levin.