Uskković u razgovoru za portal Standard, kaže da rekordna godina u avioindustriji 2023. očigledno će rezultirati i jakim pripremama za naredni period i očekivati je da će i naš region biti dio te strateške planske uvećane ponude .
“Dva dominantna aerodroma Beograd i Zagreb su u svoj red letenja već za narednu sezonu uvrstile nove destinacije i nove aviokompanije, a za naš crnogorski region od značaja su i šta rade dva nama najbliža aerodroma Tirana i Dubrovnik”, objašnjava Uskoković.Oni, prema njegovim riječima, definitivno ne miruju sa ponudom, šta više od sljedeće godine na aerodromu Dubrovnik Rajan Air će uvesti novih 16 destinacija, a na aerodromu Tirana 17 novih ruta. Takođe na aerodromu Tirana će Wizz Air povećati svoju bazu za dva aviona i uvesti pet novih ruta. Ono što je karakteristično za oba aerodroma je to da su u pitanju rute iz Zapadne Evrope, tako da će oba aerodroma, ali i turistička privreda profitirati od novih destinacija .
“Paris, London, Rim, Varšava, Stokholm, Mančester, Bolonja, Prag, Helsinki, Dablin , Beč će biti u ponudi od naredne sezone i za očekivati je da će popunjenost ovih aviona biti izuzetna, a da će osim aerodroma korist imati i turistički rizorti”, kaže on.
Prema njegovim riječima, važan je i podatak da se Rajan Air pozicionirao u Dubrovniku i od aerodroma ,,Ruđer Bošković” napravio svoju treću bazu ( poslije Zagreba i Zadra ) što svakako govori o dugoročnim planovima ovog niskobudžetnog prevozioca, pa se tako logično postavlja pitanje kako će ova ekspanzija uticati na naše aerodrome i na našu turističku privredu i da li smo i mi mogli da privučemo ove prevozioce, te da našim građanima omogućimo ekonomičniji život i putovanja.
“Decenijama prisutna teorija, ali i praksa o najskupljim kartama koje plaćaju građani Crne Gore za letove iz Podgorice i Tivta ka Beogradu očigledno se neće promijeniti. Svakako da aviokompanije imaju pravo kada je ovako stanje tražnje da odrede cijenu aviokarte kako oni žele, ali sa druge strane postoji i nešto što se zove opšti društveni interes i odnos prema svojim građanima. Generalno povećanje plata u Crnoj Gori nije uslovilo generalno bolji životni standard. Šta više, nominalni rast ličnih dohodaka nije uslovio i realni rast životnog standarda. Ovim se očito služe i aviokompanije pa i aerodromi. Svi povećavaju cijene svojih usluga, a da li povećavaju i nivo svog servisa?, kaže Uskoković i pita se :Zar ne bi bilo bolje između glavnih gradova Crne Gore i Srbije uvesti veći broj frekvencija sa atraktivnijim tarifama tako da i određeni slojevi građana sa slabijom platežnom moći ( penzioneri, studenti …) imaju mogućnost da putuju?
Kako kaže, razumno je da se aviokompanije neće odreći profita, jer ako mogu prodavati povratnu kartu za 180 eura na letu koji traje 30 minuta zašto bi istu prodavali za 100 eura?
“Ali, postoji i onaj aspekt ko pokriva gubitak u poslovanju državnim preduzećima…pa isti ti građani kojima nije omogućeno da imaju bilo kakvu dobit ili korist već samo da plaćaju kroz porez različite namete na koje nemaju uticaja”, kaže Uskoković i dodaje da je pred narednu sezonu, koju svi na svijetu već zovu najboljom sezonom za putovanja, na našoj avioindustriji da obezbijedi ponudu za svoje građane i privredu.
“Konkretno, za crnogorske hotele, restorane i markete veću će korist napraviti nove linije koje su otvorene ka Ćilipima- Dubrovniku, jer je ovaj aerodrom nekih 30 do 60 km udaljen od Bokokotorskih gradova, nego aerodrom Tivat koji nema atraktivnu ponudu”, jasan je on.
Objašnjava da će se više novca crnogorskih građana sliti ka Albaniji, i letovima iz Tirane nego što će to biti slučaj sa Podgoricom, jer jednostavno je ponuda komšija bolja, ekonomičnija i praktičnija.
Preporučeno
“Razvoj aerodroma nije samo širenje piste i naplata parkinga, razvoj aerodroma je prije svega veća ponuda destinacija i zato je neophodno više raditi na komercijalnim akcijama i približiti naše vazduhoplovne luke aviokompanijama. Svaka industrija ima svoju produktivnost, avioindustrija produktivnost mjeri u povećanim satima naleta , a na našem evropskom putu nije isto da li ćemo imati dva leta za Brisel iz Tirane ili četiri leta iz Crne Gore. Veća posvećenost i mnogo više rada nego do sada je neophodno da se naši aerodromi približe evropskim standardima”, zaključio je ekspert za aviosaobraćaj i predsjednik Udruženja crnogorsko francuskih preduzeća Rajko Uskoković.
Video