“Parlamentarni i predsjednički izbori u 2023. godini su ponovno na sve nedostatke izbornog zakonodavstva, posebno prilikom sprovođenja radnji u dijelu koji se odnosi na posmatranje izbora kada je postalo jasno da postoji potreba za drugačijim ili detaljnijim uređenjem određenih pitanja u ovoj oblasti. Tokom posljednjih izbornih ciklusa otvorio se niz pitanja koja se odnose na procedure kada je u pitanju postupak akreditacije domaćih i stranih posmatrača, te ovom publikacijom pod nazivom „Prava posmatrača u izbornom procesu“ analiziramo pitanja koje je u ovom postupku potrebno detaljnije urediti prilikom izmjena izbornog zakonodavstva uz konkretne preporuke kao doprinos UZOR-a reformi izbornog zaknodavstva”, ističu iz ove NVO.

Centralno pitanje koje je specifičnost navedenih izbornih procesa tiče se obima prava posmatrača u izbornom procesu.

“Ovo se posebno odnosilo na novonastalu situaciju u kojoj prema mišljenju nadležnih državnih institucija posmatrači nemaju pravo uvida u potpise podrške birača odnosno na proceduru njihove provjere. U tom smislu, postojeća zakonska formulacija po kojoj nevladine organizacije mogu pratiti „tok izbora“ nedorečena i potrebno je definisati značenje „toka izbora“ u smislu preciziranja prava i obaveza posmatrača u izbornom zakonu, sa naročitom pažnjom u odnosu na ispunjavanje međunarodnih standarda kada je u pitanju posmatranje izbora odnosno davanja posmatračima „najšire mogućnosti za učestvovanjem u posmatranju izbornog procesa“, navodi UZOR.

Kada je u pitanju procesni aspekt za sticanje svojstva posmatrača izbora, potrebno je, ukazuju u ovoj NVO, unaprijediti normativni okvir definisanjem način predaje prijave za posmatranje izbora i razmotriti propisivanje obaveze Državnoj izbornoj komisiji da donese obrazac prijave u cilju jednostavnijeg postupka akreditacije.

“Takođe, potrebno je propisati obavezu podnošenja statuta ili odgovarajućeg akta organizacije zainteresovane za praćenje izbora u cilju ocjene ispunjenosti uslova. U slučaju nedostatka određene dokumentacije, važno je propisati mogućnost dopune dokumentacije u razumnom roku kako bi organizaciji ispravila nedostatke ili dopunila prijavu, koja po trenutnom zakonskom okviru nije moguća”, dodaje se.

U cilju inkluzivnog izbornog postupka i ostvarivanja neometane funkcije posmatranja izbora kao jednog od osnovnih mehanizama evaluacije zakonitosti izbornog procesa u cjelini, ali i ostvarivanja kontrolne uloge koje posmatrači imaju, neophodno je, kažu u ovoj NVO, precizirati razloge oduzimanja ovlašćenja za posmatranja izbora u cilju izbjegavanja arbitrernosti, odrediti na koji način se postupak pokreće i od strane koga, kao i korigovati alternativno postavljeni način da se oduzima ovlašćenje ili identifikaciona kartica.

Od izuzetne je, ističu, važnosti precizirati postupak koji se odnosi na dostavljanje službenih ovlašćenja za posmatranje izbora, naročito koja se odnose na strane posmatrače imajući u vidu da se zahtjevi podnose preko ministarstva nadležnog za vanjske poslove.

“Takođe, kada su u pitanju strani posmatrači, terminološki i nomotehnički treba upodobiti odredbe koje se odnose na formulacije da Evropska unija može pratiti tok izbora precizirajući da se radi o predstavnicima organizacije. Istovremeno, neophodno je preformulisati odredbu po kojoj strani posmatrači mogu pratiti i rad drugih državnih organa precizirajući da se radi o organima koje imaju nadležnosti u izbornom procesu ili čiji rad može uticati na prava i obaveze zainteresovanih subjekata i birača”, navodi UZOR.

Na kraju, smatraju oni, trenutni zakonodavni okvir nije propisao bilo kakav uslov koji lice koje delegira organizacija treba da ispunjava kao pojedinac.

“U tom smislu, potrebno je definisati status maloljetnika u smislu preciziranja radnji u toku izbornog procesa koje su pogodne njihovom uzrastu i razvoju, a u skladu su sa najboljim interesima djeteta shodno ratifikovanim instrumentima koji se odnose na ovu oblast”, zaključuje se u saopštenju.

Ova publikacija nastala je u okviru projekta “Doprinos procesu EU integracija”, koji provodi Centar za demokratsku tranziciju (CDT) u saradnji sa Udruženjem za odgovorni i održivi razvoj (UZOR). Ovaj projekat je finansiran uz doprinos Ministarstva vanjskih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije. Sadržaj ovog dokumenta predstavlja stavove njegovih autora i ne predstavlja stav Ministarstva vanjskih poslova i međunarodne saradnje Italije