Veselinov smatra da je, kako kaže, veliki, nezahvalni i neprijateljski uticaj iz Beograda doveo do toga da podjele u društvu izbiju poput erupcije, nakon avgustovskih izbora 2020. godine.

“Kuda će ići Crna Gora, to ni sami bog ne zna. Niko ne zna. Ono što se u ovom trenutku vidi jeste da se Crna Gora bori za samoučuvanje, za šta se zalaže deo političkih snaga i građana. A samoočuvanje je dovedeno u pitanje velikom srpskom invazijom. I nije reč o religijskim idejama, već interesima klera Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Crne Gore. Taj interes je da Crna Gora bude privezak političkog projekta Beograda, da tamo gde žive Srbi, svi moraju da stanu pod srbijansku šajkaču,” poručuje Veselinov.

Riječ je, napominje, o opasanom projektu.

“U Crnoj Gori postoji jasna identitetska razlika među ljudima i projekat Beograda, da se preuzme cela teritorija Crne Gore u korist jedne političke grupacije, ne može se lako sprovesti u delo. Deo političkih snaga koje predvode konstruktori srpske frontovske politike mogu doneti zlo. Nadam se da će Crna Gora dobiti veću pažnju političkih i demokratskih snaga iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, koje su, za sada, dosta rezervisane,” kaže sagovornik Televizije E.

Govoreći o popisu u Srbiji koji je pokazao da se broj Crnogoraca u toj državi za tri decenije smanjio čak za sedam puta, sa 140.000 na 20.000, Veselinov kaže da Crnogorci nikud nisu otišli, već da su prinuđeni da se preimenuju.

Povezani članci

politika

Prijem Crne Gore u EU bio bi pozitivan ,,virus“ za sve na Zapadnom Balkanu

“To se dogodilo zbog unutrašnjeg političkog stanja u Srbiji, zbog prinude da se izjašnjavaju kao Srbi, zbog prinude da ne govore ijekavicom, zbog prinude da u državne poslove mogu da uđu samo ako, u kulturološkom smislu, stave šajkaču na glavu. Mnogi se boje da kažu da su Crnogorci, a neki to neće da kažu zato što žele da dobiju posao i nije ih briga odakle su i gde su im grobovi predaka.

A, Beograd je postao multinacionalno čudo u kojem dominira velikosrpski nacionalistički etos. Ko god u Beogradu misli da može da govori na drugačiji način i da se drugačije izjašnjava, a ne kao Srbin, imaće teškoće da se zaposli, da mu deca odu u vrtić, da uspe u poslu,” ocjenjuje Veselinov.

Beograd očekuje ponavljanje izbora, a Veselinov priželjkuje promjene.

“Kad se Beograd preokrene, onda se njegov uticaj širi na ostale gradove. Ukoliko dođe do pobede opozicionih snaga, koje bi verovatno bile pobedničke na prošlim izborima da nije bilo lažnih glasača, mislim da ćemo svi dobiti jedan blagi, topli povetarac,” smatra Veselinov.

Za političku scenu u Srbiji kaže da je jadna, jer vladajuća struktura ne zastupa kosmopolitizam, otvorenost, nije otvorena za humoru, ne voli rok muziku, ni džez…

“Vladajuća struktura u Srbiji je nesposobna da na svojim televizijskim dnevnicima objavi koja je nova knjiga štampana, koja je nova izložba otvorena, koji je novi patent registrovan ili izvedena nova muzička atrakcija. Ne. Beograd i Srbiju u ovom trenutku vode ljudi koji ne umeju da se smeju. Oni umeju da ruže druge, ali ne umeju da se smeju, ne umeju da budu lepi. E zato je politička scena jadna. Mnogo takvih ima i u opoziciji, mada je, gledajući po strukturi kulture, bar za jotu bolja od režima,” kaže Veselinov.

Odovarajući na pitanje – kako je biti intelektualac u Srbiji, kaže da ne ne želi poziciju, ali mu je krivo što su sve izdavačke kuće odbile njegovu knjigu “Moj Bog – pitajte popa”.

“Naravno, to se dogodilo iz straha. Ali, ipak postoje ostrva slobode, razmene mišljenja. Eto, to je Podgorica. Podgorica mi je štampala knjigu. To mi je drago. I to je poruka Beogradu – jesi veliki, ali si i mali”, zaključuje Veselinov.